X
Pratite nas:
11.07.2020.

Lekovi u terapiji poremećaja raspoloženja – antidepresivi

Lečenje depresije svakako treba početi odlaskom kod stručnjaka – psihijatra ili psihologa koji će prepisati pravu dijagnozu i pravu terapiju.

Poremećaj raspoloženja je do skoro bio „tabu tema“ – smatralo se da je to nevažno, nebitno, sve dok ne postane kasno za bilo kakav vid lečenja.  

Ili se, zbog straha od „šta će okolina reći“ odlazak kod stručnjaka po pomoć izbegavao.

Da li se danas zaista nešto promenilo?

A možda se promenilo samo to da su lečenje i samomedikacija putem interneta postali svakodnevica. Ukoliko zaista želimo da pomognemo i sebi i drugima, sa tom lošom navikom bi trebalo prekunuti.

Razvoj farmaceutske industrije omogućio je sintezu brojnih preparata za lečenje različitih psihijatrijskih oboljenja. Medju njima su i danas sve popularniji antidepresivi.

Antidepresivi spadaju u grupu lekova koji se veoma uspešno koriste u terapiji depresije umerenog i visokog intenziteta, anksioznih stanja i napada panike, opsesivno-kompulsivnog poremećaja i posttraumatskog stres sindroma. Takođe, mogu se koristiti i u terapiji hroničnog bola kao i kod određenih poremećaja u ishrani.

Lečenje depresije svakako treba početi odlaskom kod stručnjaka – psihijatra / psihologa koji će postaviti pravu dijagnozu i prepisati pravu terapiju. Uverenje „sramota je ići kod psihijatra/psihologa“  treba  zaboraviti ukoliko se ne osećamo dobro.

Kako je za emocionalno stanje čoveka veoma važno funkcionisanje neurotransmitera serotonina i noradrenalina, osnovni mehanizam dejstava antidepresiva je usmeren na povećanje nivoa ovih neurotransmotera u mozgu.

Postoje 4 grupe antidepresiva :

I triciklični – amitriptilin, imipramin

II heterociklični – trazodon, venlafaksin

III inhibitori enzima monoamino oksidaze (MAO) – fenelezin

IV blokatori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) – sertralin, paroksetin,               fluoksetin , citalopram

Svoje dejstvo antidepresivi ispoljavaju u periodu od 4-6 nedelja od početka njihove primene, i tada se kod pacijenta mogu primetiti pozitivne promene u raspoloženju. Zato je veoma važno da i pacijenti i njihovi negovatelji budu strpljivi, da ne očekuju brzo izlečenje i da ne odustaju od terapije zbog toga što njeni efekti nisu odmah primetni.

Pacijente treba pažljivo pratiti sve dok ne dođe do značajnog poboljšanja njihovog opšteg stanja, jer su klinička iskustva pokazala da je rizik od samopovređivanja povećan u prvim danima primene terapije antidepresivima.

Nakon prestanka primene antidepresiva, moguće su ponovljene depresivne epizode. Da bi se taj rizik smanjio, terapija treba da traje od 6 meseci do godinu dana, a kod težih oblika depresije i duže. Takođe, antidepresive ne treba naglo isključivati iz terapije, već postepeno smanjivanjiati dozu.

Kao i svi drugi lekovi, i antidepresivi imaju svoja neželjena dejstva. U prvim nedeljama terapije mogu se javiti mučnina, vrtoglavica, glavobolja, a česta je i pojačana anksioznost. Može se javiti i nesanica, gorušica, dijareja, povišen krvni pritisak , povećan apetit, odsutvo seksualne želje…

U najvećem broju slučajeva, ova neželjena dejstva prestaju nakon određenog vremena.

Osim farmakoloških, za lečenje depresije podjednako su važne i nefarmakološke mere – redovna fizička aktivnost ,zdrava ishrana, boravak u prirodi, šetnje, plivanje, trčanje…..

Bitna je i socijalizacija – što češći boravak u društvu, u krugu prijatelja i porodice, odlazak na društvene događaje, pozorište, bioskop…

Za depresiju se kaže da je bolest modernog društva. Upravo zbog toga, ona ne sme biti „tabu tema“. O njoj treba da se priča ,treba je prihvatiti kao bolest koja se može izlečiti i koja se može prevenirati.

Autorka: mr. ph. spec. Jelena Ivanković

Realizaciju projekta podržali:

Copyright @2021 Za tebe #vaznoje