Mladi ljudi i gubitak

Gubitak bliske osobe je jedna od najtežih stvari koja se može dogoditi u životu. Ukoliko si mlada osoba, gubitak može biti još teži, ali podrška i savet mogu ti pomoći da lakše prebrodiš ovaj period.

Tinejdžerske godine najčešće sa sobom donose mnogo zabave, ali često i pregršt emocija. Ukoliko neko blizak tebi premine, to može da ti izuzetno teško padne. U tim trenucima može da ti izgleda kao da se ceo svet oko tebe ruši. 

Možda ćeš se osećati usamljeno, naročito kao mlada osoba, jer većina tvojih prijatelja i vršnjaka nije prošala kroz nešto slično i možda te neće razumeti ili znati šta da kaže.

Tvoje emocije nakon gubitka

Ožalošćenost je prirodan proces oporavka nakon gubitka i svako žalost doživljava na drugačiji način. Ne postoje pravila o tome kako treba da se osećamo i koliko dugo. 

Ali mnogi ljudi osećaju mešavinu sledećih emocija i stanja:

• tuga,
• šok, posebno ukoliko je smrt bila neočekivana,
• olakšanje, ukoliko je smrti prethodio dug period bolesti,
• krivica i griža savest,
• ljutnja,
• anksioznost,
• očaj i bespomoćnost,
• depresija.

Ova osećanja mogu biti veoma snažna, posebno u prvim danima i nedeljama nakon gubitka.

Nakon nekog vremena ove emocije mogu da utihnu, i nema potrebe da se oseća krivica zbog toga što se počinješ da se osećaš bolje. To ne znači da više ne poštuješ sećanje na osobu koja je preminula, niti da je zaboravljaš.

Postoji nekoliko stvari koje ti mogu pomoći da se osećaš bolje. Vođenje brige o sopstvenom zdravlju i razgovor mogu ti pomoći da se izboriš u teškim trenucima.

Pronalaženje podrške nakon gubitka

Razgovor o žalosti je važan deo prolaženja kroz procesa gubitka. Izbor osobe sa kojom ćeš razgovarati o tome predstavlja veoma ličnu odluku. Ponekad, osobe od kojih se najmanje očekuje mogu pružiti najveću podršku.

Ukoliko se gubitak dogodio u krugu porodice, neko od članova porodice može biti dobra osoba za razgovor zato što će verovatno shvatiti kako se osećaš.

Blizak prijatelj može da bude dobar sagovornik i izvor utehe i podrške, čak i ukoliko nije sam prošao kroz slično iskustvo.

Takođe, postoje mnogobrojni izvori saveta i podrške, uključujući: 

• Internet sajtovi i blogovi: na primer Hope Again – sajt za mlade ljude koji su izgubili nekoga, gde možeš pronaći informacije, pročitati o iskustvu drugih ljudi, napisati nešto o sopstvenom iskustvu
• Lekar opšte prakse, školski psiholog ili psiholog u domu zdravlja: ukoliko teško izlaziš na kraj sa svojim emocijama, misliš da imaš simptome depresije, imaš poteškoće sa snom ili ishranom, razmišljaš o samopovređivanju ili se ne osećaš bolje ni nakon nekoliko meseci: oni te mogu uputiti na savetovanje 
• Profesor u školi: ukoliko lako gubiš pažnju ili ti je teško da se fokusiraš na školu/fakultet već duže vreme, razgovor sa profesorom sa kojim osećaš da možeš da popričaš može da mu/joj pogne da razume kroz šta prolaziš i da ti pomogne oko školskih obaveza; posebne situacije, kao što je gubitak, se mogu uzeti u obzir kada imaš poteškoća sa nekim predmetom ili ispitom

Briga o sebi posle gubitka

Tokom perioda žalosti, možda nećeš imati volje da se brineš o sebi, ali je važno da se time baviš da bi mogao/la da se izboriš sa emocijama koje dolaze sa gubitkom.

Neke od sledećih jednostavnih stvari mogu da naprave veliku razliku: 

• ishrana: možda ćeš izgubiti apetit, ali pokušaj da jedeš kao što to i obično radiš jer tvom telu je potrebna hrana čak i ukoliko je ti ne želiš; najbolje bi bilo da jedeš zdrave, dobro izbalansirane obroke
• san i spavanje: ponekad je teško zaspati kada si veoma uznemiren/a, ali postoje neke stvari koje mogu ovde da pomognu: pogledaj stranicu 10 načina kako pobediti nesanicu za više informacija
• druženje: viđanje sa prijateljima i uobičajeni socijalni život može ti pomoći da skreneš misli na druge stvar, i može ti dati priliku ti da razgovaraš o tome kako si ukoliko to želiš; ali nemoj osećati krivicu zbog toga što ne razmišljaš o osobi koju si izgubio/la ili što se lepo providiš sa društvom 
• fizička aktivnost: redovna fizička aktivnost ti može pomoći da se osećaš bolje i bolje spavaš (izbegavaj intenzivne vežbe pred spavanje); fokusiranje na vlastito fizičko telo može sa sobom doneti olakšanje u periodu prolaska kroz snažne emocije 
• izbegavaj pušenja, alkohol i psihoaktivne supstance: možda ćeš osećati da želiš da pušiš ili konzuimarš alkohol zato što se osećaš loše, ali je telu potrebno mnogo snage da se izbori sa supstancama kao što su nikotin, alkohol ili psihoaktivne supstance, pogotovo u periodu mladosti – na kraju će ove supstance imati negativan uticaj.