X
Pratite nas:
22.02.2020.

Kako izabrati psihoterapeuta

Da li je on/a pravi/a za mene?

„Trebalo bi da potražiš psihološku pomoć“ je predlog koji većina ljudi ne uzima kao dobronamerni savet ili sugestiju, iako psihoterapija i psihološko savetovanje mogu biti sjajni. To je odvajanje vremena za pažljivo ispitivanje svojih osećanja i načina kako razumemo svet i on nas. Odlučiti se za psihoterapiju ili psihološko savetovanje nije dokaz lične neuspešnosti niti greške, već prepoznavanje i prihvatanje želje da se bude ispunjeniji, stabilniji, snažniji i da se jednostavnije živi. No, čak iako se neko uspe izdići iznas stigmatizacije samog sebe i stigmatizacije od strane ljudi iz okoline, vrlo je teško naći pravog pomagača na polju mentalnog zdravlja. Samo po sebi je to dovoljno izazovno…ne pomaže pojava velikog broja „stručnjaka“ koji nude direktivna, brza, laka rešenja… Zato je važno znati neke stvari pre traženja pomagača, u toku i nakon rada sa pomagačem.

Pre svega,  ako  postoje neki problemi ili situacije sa kojima se ne snalazite, ne osećajte sram i krivicu – ok je da vam nije ok. Ne posežite za savetima porodice i prijatelja, jer koliko god da su oni dobri slušači i tu su za vas – nemaju stručno znanje o mentalnom zdravlju. Isčitavanje foruma i grupa na društvenim mrežama je možda dovoljno dobar početni izvor informacija, ali nikakao nije mesto gde ćete naći rešenje za konkretan vaš problem – naprotiv, možete uleteti u još složenije probleme ili skrenuti sa puta prave pomoći i time svoju patnju produžiti. 

Bilo da krenete u potragu za pomagačem putem zdravstvenog sistema ili preko interneta, imajte na umu da profesija pravog pomagača jedino može biti psihologija, pedagogija, specijalna pedagogija, socijalni rad, psihijatrija, a potom ta osoba može imati i završenu neku od dodatnih edukacija iz psihoterapije i/ili koučinga. Pomagači mogu da doprinesu rešavanju mnogih problema, ali nisu svi sa jednakim iskustvom sa svim problemima, nisu svi jednako specijalizovani za sve, pa se treba infomisati o oblasti za koju jesu stručni. Broj pratilaca na društvenim mrežama ne garantuje stručnost i znanje odredjene osobe, već se o njoj treba  informisati putem sajta,  društvenih mreža, telefonom – isčitajte reference, tekstove i postove, a i obratite pažnju kakva je komunikacija u komentarima..

Kada prvi put dodjete kod vašeg potrencijalnog pomagača, imate pravo da ga pitate sve što vas zanima – ne postoje glupa pitanja. Šta je po zanimanju (psiholog, psihijatar, specijalni pedagog, pedagog, socijalni radnik); da li je posle fakulteta još nešto pohadjao/la ili završio/la (edukacija iz neke psihoterapija, koučinga,…); da li je imao/la neke dodatne obuke za rad sa problemom koji vi imate; koja je prednost njegovog/njenog načina rada u odnosu na ostale kada je vaš problem u pitanju; kako izgleda seansa, šta radi on/ona, a šta vi; kako izgleda psihoterapijski/savetodavni rad; kako znati da ima nekih pozitivnih promena, ako krenete da radite sa njim/njom; za koliko vremena, okvirno, mozete da primetite prve pomake; da li je u redu da iskomunicirate ako i kada vam nešto ne bude odgovaralo u radu sa njim/njom. Sve ovo su teme za razgovor na koje imate prava i zaslužujete da čujete odgovore, pre nego što se opredelite za svog pomagača. Po završetku razgovora, preispitujete sebe kakav utisak imate, kako ste se osećali u razgovoru sa pomagačem, da li mislite/osećate da vas sluša i razume, da li mislite/osećate da vam nameće svoje mišljenje ili vas pita za vaše, da li mislite da možete da mu/joj verujete i da vam može pomoći. 

U toku psihoterapijskog rada ili psihološkog savetovanja ili koučinga, važno je da vam je jasan plan rada na vašem problemu, koji ste dogovorili sa pomagačem. Takođe, važno je da znate da pomagač ne osudjuje, ne kritikuje, već vas prihvata, uvažava i razume; pomagač ne daje instrukcije, ne naredjuje i ne vrši pritisak, već vas osliškuje i pomaže vam da samostalno dodjete do rešenja; pomagač nije vaš prijatelj – koliko god da imate poverenje i osećaj bliskosti sa pomagačem, on mora da održi svoje profesionalne granice, jer, u suprotnom, ne može odgovorno i objektivno da vam pomogne u rešavanju problema; nijedan pomagač ne može garantovati pozitivnu promenu, terapija ponekad ne radi i dobar pomagač će vam to objasniti, a postoji i profesionalna odgovornost pomagača da vam da informaciju kada njegova stučnost ne može da pomogne rešavanju vašeg problema i  tada može da vas uputi na kolegu koji vam može pomoći; iskomunicirajte sa pomagačem o onome što vam ne odgovara u radu sa njim/njom. 

Suošavanje sa sobom, svojim problemima i promenama nije uopšte lak put, naprotiv, može biti iscrpljujuć i povređujuć i neizvesan, sa mnogo uspona i padova. Medjutim, kada se sa putovanjem završi, sa druge strane čeka bolja verzija vas, ona koja je gospodar svoga života i koja od života može imati sve! To je dovoljan razlog da pokušate…vi to zaslužujete!

Autorke: Jelena Vukičević (psiholog) i Ljilana Marković (specijalni pedagog)

Realizaciju projekta podržali:

Copyright @2021 Za tebe #vaznoje